Јован 10

1 „Заиста, заиста, кажем вам: ко не улази у овчији тор на врата, него прелази с друге стране, тај је лопов и разбојник.   2 А ко улази на врата, пастир је овцама.   3 Овоме вратар отвара и овце слушају његов глас, и своје овце зове по имену и изводи их.   4 Кад све своје овце истера, иде пред њима и овце иду за њим јер знају његов глас.   5 За туђином неће ићи, него ће бежати од њега јер не познају глас туђинаца.”   6 Исус им каза ову причу, али они нису разумели шта им је говорио.   7 Рече им опет Исус: „Заиста, заиста, кажем вам: ја сам врата за овце.   8 Сви који су дошли пре мене крадљивци су и разбојници; али их овце не послушаше.   9 Ја сам врата; ако ко уђе кроз мене, биће спасен, улазиће и излазиће, и пашу ће налазити.   10 Крадљивац долази само да украде, закоље и упропасти; ја сам дошао да имају живот и да га имају у изобиљу.   11 Ја сам добри пастир. Добри пастир полаже свој живот за овце.   12 Најамник, који није пастир, коме овце не припадају, гледа вука како долази, те оставља овце и бежи, а вук их граби и растерује,   13 јер је најамник и не мари за овце.   14 Ја сам добри пастир и знам своје, и моје овце познају мене.   15 Као што Отац познаје мене, и ја познајем Оца, и полажем свој живот за овце.   16 Имам и друге овце, које нису из овога тора; и њих треба да доведем, па ће слушати мој глас и биће једно стадо, један пастир.   17 Отац ме љуби зато што ја полажем свој живот да га опет узмем.   18 Нико га не узима од мене, него га ја сам од себе полажем. Имам моћ да га положим, а могу да га опет узмем – овај налог сам примио од свог Оца.”   19 Због ових речи опет дође до подвојености међу Јудејцима.   20 Многи од њих говораху: „Демон је у њему и махнита; што га слушате?”   21 Други говораху: „То нису речи бесомучног човека; зар може демон да отвори очи слепима?”   22 У Јерусалиму се тада славио Празник освећења храма; беше зима.   23 А Исус је ходао у храму по Соломоновом трему.   24 Јудејци га тако опколише и рекоше му: „Докле ћеш нам мучити душу? Ако си ти Христос, кажи нам слободно.”   25 Исус им одговори: „Рекох вам, па не верујете; дела која ја чиним у име свога Оца сведоче за мене.   26 Али ви не верујете зато што не припадате мојим овцама.   27 Моје овце слушају мој глас, и ја их познајем, те иду за мном.   28 Дајем им вечни живот, па неће никада пропасти, нити ће их ко отети из моје руке.   29 Мој Отац – који ми их даде – већи је од свих, и нико не може да отме из руке мога Оца.   30 Ја и Отац једно смо.”   31 Јудејци поново донеше камење да га камењем убију.   32 Исус им одговори: „Показао сам вам многа добра дела од Оца; за које од тих дела бацате камење на мене?”   33 Одговорише му Јудејци: „За добро дело те не засипамо камењем, него због хуле на Бога, што се ти – као човек – градиш Богом.”   34 Одговори им Исус: „Зар не стоји написано у вашем закону: ‘Ја рекох: богови сте’?   35 Кад оне назива боговима на које се односи реч Божја – а Писмо се не може разрешити,   36 зашто ви кажете да хули на Бога онај кога је Отац посветио и послао на свет – што сам рекао: ‘Ја сам Син Божји’?   37 Ако не чиним дела свога Оца, не верујете ми.   38 А ако их чиним, верујте делима ако мени не верујете, да сазнате и познајете да је Отац у мени и ја у Оцу.”   39 Тада су опет тражили да га ухвате, али им измаче из руку.   40 И оде опет преко Јордана на место где је Јован прво крштавао, те оста онде.   41 И многи дођоше к њему и говораху: „Јован, додуше, није учинио ниједнога чуда, али је било истинито све што је Јован рекао за овога.”   42 И многи повероваше онде у њега.  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза