Јаковљева 31 Не будите, браћо моја, многи од вас учитељи, јер знамо да ћемо у толико већма бити осуђени. 2 Јер сви ми много грешимо. Ако ко у речи не греши, то је савршен човек, кадар зауздати и све тело. 3 И кад коњима стављамо узде у уста да нам се покоравају, ми управљамо читавим њиховим телом. 4 Види и лађе колике су и гоне их жестоки ветрови, а њима управља врло мала крма куда хоће крмарева воља. 5 Тако је и језик мали уд, али се хвали великим стварима. Види како мала ватра запали велику шуму. 6 И језик је ватра, свет неправде, језик се налази међу нашим удовима, скрнави све тело и он запаљује животни ток, а пакао њега пали. 7 Људски род укроћава и укротио је сваки род звери и птица, гмизаваца и морских животиња, 8 али нико од људи не може да укроти језик – немирно зло, пун смртног отрова. 9 Њим благосиљамо Господа и Оца, и њим проклињемо људе који су створени по слици Божјој; 10 из истих уста излазе благослов и клетва. То тако не треба да буде, браћо моја. 11 Точи ли извор из истог отвора слатку и горку воду? 12 Може ли, браћо моја, смоква да донесе маслине или винова лоза смокве? Ни слан извор не може дати слатку воду. 13 Ко је међу вама мудар и паметан? Нека лепим владањем покаже своја дела у мудрој смерности. 14 Ако пак у својим срцима имате горку завист и свађу, не хвалите се и не лажите против истине. 15 Није то мудрост која силази одозго, него је земаљска, чулна, демонска; 16 јер где су завист и свађа, онде су неред и свака зла ствар. 17 А мудрост која долази одозго чиста је пре свега, затим мирољубива, блага, прилагодљива, пуна милости и добрих плодова, одлучна, нелицемерна. 18 А плод праведности сеје се у миру онима који чине мир. Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза
|