Римљанима 7

1 Или не знате, браћо – говорим онима који познају закон – да закон има власти над човеком док је жив?   2 Удата жена, наиме, везана је законом за мужа док је он жив; ако пак муж умре, разрешена је од закона којим је везана за мужа.   3 Стога ће се звати прељубница ако за мужевљева живота пође за другог човека; ако пак умре муж њен, слободна је од закона и није прељубница ако пође за другог човека.   4 Тако сте и ви, браћо моја, посредством Христова тела умртвљени за закон, да припадате другоме, васкрсломе из мртвих, да донесемо плод Богу.   5 Јер, кад смо били у телу, у нашим удовима дејствовале су грешне страсти, које је закон побуђивао, тако да смо доносили плодове смрти.   6 А сад смо ослобођени од закона пошто смо умрли ономе који нас је потчињавао, тако да сад служимо у новом духу, а не у старом слову.   7 Шта ћемо, дакле, рећи? Да ли је закон грех? Далеко од тога. Али ја сам грех познао само посредством закона; јер не бих знао за прохтев да закон није казао: „Не пожели!”   8 Грех је у заповести нашао повод и у мени изазвао сваки прохтев; јер грех је без закона мртав.   9 И ја сам некад живео без закона; а кад је дошла заповест, грех је оживео.   10 Ја пак умрех и нађе се да ме је заповест, која је имала да ме води у живот, довела до смрти.   11 Грех ме је, наиме, добивши повод у заповести, завео и баш њоме убио.   12 Закон је сам по себи свет, и заповест је света, и праведна, и добра.   13 Значи ли то да је добро мени послало смрт? Далеко од тога. Него грех, да би се показао као грех, посредством доброга издејствовао ми је смрт, да би грех – посредством заповести – постао преко сваке мере грешан.   14 Знамо, наиме, да је закон духован, а ја сам телесан, и као такав продан под грех.   15 Тако, не знам шта чиним; јер не чиним што желим, него што мрзим – то чиним.   16 Ако пак чиним што не желим, слажем се са законом и признајем да је добар.   17 Јер то сад не чиним више ја, него грех који обитава у мени.   18 Знам, наиме, да у мени, то јест, у моме телу, добро не обитава; јер хтети – тога има у мени, али чиним добро – тога нема.   19 Јер не чиним добро које желим, него зло, које не желим, то чиним.   20 А кад чиним оно што не желим, то већ не чиним више ја него грех који у мени обитава.   21 Желећи, дакле, да чиним добро, налазим да за мене важи закон – да је зло у мени.   22 Тако се по унутрашњем човеку радујем Божјем закону,   23 али видим један други закон у својим удовима, који војује против закона мога ума и заробљава ме законом греха, који је у мојим удовима.   24 Бедан сам ја човек; ко ће ме избацити од овог смртног тела?   25 Богу хвала кроз Исуса Христа, Господа нашега. Тако, дакле, ја сâм умом служим Божјем закону, а телом – закону греха.  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза