Матеј 271 А кад свану, договорише се сви првосвештеници и народне старешине против Исуса да га убију. 2 И свезаше га, одведоше и предаше намеснику Пилату. 3 Тада Јуда, који га издаде, видевши да су га осудили, покаја се и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старешинама 4 говорећи: „Згреших што издадох невину крв.” А они му рекоше: „Шта се то нас тиче? То је твоја ствар.” 5 Тада баци сребрнике у храм, удаљи се, оде и обеси се. 6 А првосвештеници узеше сребрнике и рекоше: „Не ваља их метнути у храмовну благајну, јер су плата за крв.” 7 Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима. 8 Зато се она њива до данас зове Крвна њива. 9 Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија: „И узеше тридесет сребрника, цену процењенога, кога проценише синови Израиљеви, 10 и дадоше их за лончареву њиву, како ми нареди Господ.” 11 А кад Исуса поставише пред намесника, запита га намесник: „Јеси ли ти јудејски цар?” А Исус рече: „Ти кажеш.” 12 И кад га оптуживаху првосвештеници и старешине, ништа не одговори. 13 Тада му рече Пилат: „Зар не чујеш шта све сведоче против тебе?” 14 И не одговори му ни на једну реч, тако да се намесник веома чудио. 15 А о празнику је намесник обично ослобађао народу једнога сужња кога су хтели. 16 Тада су имали познатога сужња који се звао Варава. 17 И кад се окупише, рече им Пилат: „Кога хоћете да вам ослободим: Вараву или Исуса, који се зове Христос?” 18 Јер је знао да су га предали из зависти. 19 А кад је седео на судијској столици, поручи му његова жена: „Немој се ти ништа мешати у ствар онога праведника, јер сам данас у сну много пропатила због њега.” 20 Али првосвештеници и старешине наговорише народ да затраже Вараву, а Исуса да погубе. 21 А намесник им се обрати и рече: „Којега од ове двојице хоћете да вам ослободим?” Они рекоше: „Вараву.” 22 Рече им Пилат: „А шта да урадим са Исусом, који се зове Христос?” Сви рекоше да распет буде. 23 А он рече: „Какво је зло учинио?” Али они још више викаху говорећи: „Нека распет буде.” 24 А Пилат, видевши да ништа не помаже, него бука све већа бива, узе воду, па опра руке пред народом и рече: „Ја нисам крив у крви овога праведника; ви ћете се бринути.” 25 Одговори сав народ и рече: „Крв његова на нас и на нашу децу.” 26 Тада им пусти Вараву, а Исуса ишиба и предаде да га распну. 27 Тада намесникови војници поведоше Исуса у судницу и скупише око њега целу чету. 28 Свукоше га и огрнуше му црвени огртач, 29 оплетоше венац од трња, те му ставише на главу и трску у његову десну руку, па клекнуше пред њим и наругаше му се говорећи: „Здраво, царе јудејски!”, 30 и пљунуше на њега, узеше трску и удараху га по глави. 31 И кад му се наругаше, свукоше с њега огртач и обукоше га у његове хаљине, па га одведоше да га распну. 32 И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симон; овога натераше да му понесе крст. 33 И кад су дошли на место које се зове Голгота, што значи „место лобање”, 34 дадоше му да пије вино помешано са жучи; и окусивши не хтеде да пије. 35 А кад га распеше, поделише његове хаљине бацајући коцку, 36 и седећи чуваху га онде. 37 И ставише му изнад главе његову кривицу написану: „Ово је Исус, цар јудејски.” 38 Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне, а другога с леве стране. 39 А пролазници су га грдили машући главама 40 и говорећи: „Ти што рушиш храм и за три дана га саграђујеш, спаси самога себе; ако си Син Божји, сиђи с крста.” 41 Исто тако су говорили првосвештеници заједно с књижевницима и старешинама, исмевајући му се: 42 „Друге је спасао, себе не може да спасе”; „Цар је Израиљев, нека сиђе сад с крста, па ћемо веровати у њега”; 43 „Уздао се у Бога, нека га сад избави, ако га жели; јер рече: Божји сам син.” 44 А исто тако га вређаху и разбојници распети с њим. 45 А од шестога до деветога часа би тама по свој земљи. 46 Око деветога часа пак повика Исус веома гласно: „Или, Или, лема савахтани”; то значи: „Боже мој, Боже мој, зашто ме остави?” 47 А неки од оних што су онде стајали, чувши то рекоше: „Овај зове Илију.” 48 И одмах један од њих отрча, узе сунђер, натопи га оцтом, натаче на трску и даваше му да пије. 49 А остали рекоше: „Остави да видимо да ли ће доћи Илија да га спасе.” 50 А Исус опет повика гласно и издаху. 51 И, гле, завеса у храму расцепи се надвоје, од горе до доле, и земља се затресе, и стене се распадоше, 52 и гробови се отворише, те васкрснуше многа тела умрлих светаца; 53 и изашавши из гробова после његовога васкрсења уђоше у Свети град и показаше се многима. 54 А капетан и који с њим чуваху Исуса, видевши земљотрес и шта се догодило, уплашише се врло и рекоше: „Овај заиста беше Божји син.” 55 А беху онде и гледају издалека многе жене које су пратиле Исуса од Галилеје и служиле му. 56 Међу њима беше Марија Магдалена, и Марија, мајка Јаковљева и Јосифова, и мајка Зеведејевих синова. 57 А кад наста вече, дође богати човек из Ариматеје по имену Јосиф, који је и сам био Исусов ученик. 58 Овај приступи Пилату и затражи Исусово тело. Тада Пилат нареди да му се преда. 59 И узе Јосиф тело, уви га у чисто платно, 60 па га стави у свој нови гроб, који је усекао у стени, и навали велики камен на врата од гроба, и отиде. 61 А Марија Магдалена и друга Марија сеђаху онде према гробу. 62 А сутрадан, после петка, скупише се првосвештеници и фарисеји код Пилата 63 и рекоше: „Господару, сетисмо се да она варалица још за живота рече: ‘После три дана васкрснућу.’ 64 Нареди стога да се осигура гроб до трећега дана да не дођу његови ученици, украду га и народу рекну: ‘Васкрсао је из мртвих’, па ће последња превара бити гора од прве.” 65 Рече им Пилат: „Ево вам стража; идите и осигурајте како знате.” 66 А они одоше и утврдише гроб запечативши камен и поставивши стражу. Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза
|