Матеј 26

1 А кад Исус сврши све ове говоре, рече својим ученицима:   2 „Знате да је за два дана Пасха и Сина човечјег ће предати да га распну.”   3 Тада се скупише првосвештеници и народне старешине у двор првосвештеника који се звао Кајафа,   4 па се договорише да Исуса на превару ухвате и убију.   5 Али говораху: „Не о празнику, да се народ не побуни.”   6 А кад је Исус био у Витанији у кући Симона губавог,   7 приђе му жена са судом од алавастера, пуним скупоценог мира, и изли га на главу његову док је био за трпезом.   8 Кад то видеше ученици, негодоваху говорећи: „Чему ова штета?   9 Ово се могло скупо продати и дати сиромасима.”   10 Али Исус разуме и рече им: „Што стварате непријатности жени? Добро дело ми учини,   11 јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.   12 Кад она, наиме, изли ово миро на моје тело, за моју сахрану то учини.   13 Заиста вам кажем: где год се успроповеда ово јеванђеље по целом свету, казаће се и то шта она учини, за сећање на њу.”   14 Тада један од Дванаесторице, који се зове Јуда Искариотски, оде првосвештеницима и рече:   15 „Шта ћете ми дати, па ћу да вам га издам?” А они му одредише тридесет сребрника.   16 И од тада је тражио згодну прилику да га изда.   17 А првога дана бесквасних хлебова приступише ученици Исусу говорећи: „Где хоћеш да ти спремимо да једеш пасху?”   18 Он рече: „Идите у град до тога и тога и реците му: ‘Учитељ каже: Моје време је близу; код тебе ћу празновати Пасху са својим ученицима.’”   19 И учинише ученици како им Исус нареди, те спремише пасху.   20 А кад наста вече, лежаше за трпезом с Дванаесторицом.   21 И док су јели, рече: „Заиста вам кажем да ће ме један од вас издати.”   22 И веома ожалошћени почеше говорити један за другим: „Да нисам ја, Господе?”   23 А он одговори и рече: „Који умочи са мном руку у зделу, тај ће ме издати.”   24 Син човечји додуше иде, као што је написано за њега, али тешко ономе човеку који посредује у издајству Сина човечјег; боље би му било да се није родио онај човек.   25 А Јуда, који га издаде, одговори и рече: „Да нисам ја, рави?” Рече му: „Ти каза.”   26 А кад су јели, узе Исус хлеб, благослови, изломи и даде ученицима и рече: „Узмите, једите; ово је тело моје.”   27 Тада узе чашу и захвали, даде им и рече: „Пијте из ње сви,   28 јер ово је моја крв савеза, која се пролива за многе ради опроштаја грехова.   29 Али вам кажем, одсад нећу пити од овога рода чокотова до онога дана кад ћу га с вама пити новог у царству Оца мога.”   30 И пошто су отпојали хвалу, изађоше на Маслинску гору.   31 Тада им рече Исус: „Сви ћете се ви саблазнити о мене ове ноћи, јер је написано: ‘Ударићу пастира, па ће се разбећи овде од стада.’   32 А после свога васкрсења отићи ћу пред вама у Галилеји.”   33 Тада Петар одговори и рече му: „Ако се сви саблазне о тебе, ја се никада нећу саблазнити.”   34 Рече му Исус: „Заиста ти кажем да ћеш ме се три пута одрећи ове ноћи пре него што запева петао.”   35 Рече му Петар: „И ако треба да умрем с тобом, нећу се тебе одрећи.” Тако рекоше и сви ученици.   36 Тада дође Исус с њима на место које се зове Гетсиманија и рече ученицима: „Седите ту док ја одем онамо и помолим се.”   37 И поведе Петра и двојицу Зеведејевих синова, те поче тужити и плашити се.   38 Тада им рече: „Претужна је моја душа до смрти. Останите овде и бдите са мном.”   39 И отиде мало даље и паде на своје лице молећи се и говорећи: „Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша; али не како ја хоћу, него како ти.”   40 И дође ученицима и нађе их где спавају, па рече Петру: „Зар не могосте ниједан час пробдети са мном?   41 Бдите и молите се да не дођете у искушење; дух је срчан, али је тело слабо.”   42 Опет, по други пут оде и помоли се говорећи: „Оче мој, ако не може да ме мимоиђе ова чаша, да је не пијем, нека буде твоја воља.”   43 И дошавши опет их нађе где спавају, јер им очи беху отежале.   44 И остави их опет. Отишавши помоли се по трећи пут и изговори поново исте речи.   45 Тада дође ученицима и рече: „Спавате само и почивате. Ево, приближио се час и Сина човечјег предају у руке грешника.   46 Устаните, хајдемо. Ево, приближио се мој издајник.”   47 И док је он још говорио, гле, Јуда, један од Дванаесторице, дође и с њим многи људи с мачевима и батинама, послани од првосвештеника и народних старешина,   48 а издајник његов даде им знак говорећи: „Кога пољубим, тај је; држите га.”   49 И одмах пришавши Исусу рече: „Здраво, рави”, и пољуби га.   50 А Исус му рече: „Пријатељу, зашто си дошао?” Тада приступише, ставише руке на Исуса и ухватише га.   51 И, гле, један из Исусовог друштва пружи руку, исука свој мач и удари првосвештениковог слугу, те му одсече ухо.   52 Тада му рече Исус: „Врати свој мач на његово место; јер сви који се маше за мач, од мача ће погинути.   53 Или мислиш да не могу да замолим свога Оца, па ће ми одмах послати више од дванаест легија анђела?   54 Како би се онда испунила писма да тако треба да буде?”   55 Онога часа рече Исус светини: „Изађосте као на разбојника с мачевима и батинама да ме ухватите. Свакодневно сам седео у храму и учио, и нисте ме ухватили.   56 Али све се ово догодило да се испуне пророчка писма.” Тада га сви ученици оставише и побегоше.   57 А они што ухватише Исуса, одведоше га првосвештенику Кајафи, где се окупише књижевници и старешине.   58 А Петар иђаше за њим издалека све до првосвештениковог двора и, ушавши унутра, сеђаше са слугама да види крај.   59 А првосвештеници и сав Синедрион тражаху лажно сведочанство против Исуса да га погубе;   60 и не нађоше, иако многи лажни сведоци дођоше. Најзад приступише двојица   61 и рекоше: Овај рече: „Могу да разрушим храм Божји и да га за три дана саградим.”   62 Тада уста првосвештеник и рече му: „Ништа не одговараш што ови сведоче против тебе?”   63 А Исус је ћутао. И првосвештеник му рече: „Заклињем те Богом живим да нам кажеш јеси ли ти Христос, Син Божји?”   64 Рече му Исус: „Ти каза. Али вам кажем, одсад ћете видети Сина човечјег где седи с десне стране силе и долази на небеским облацима.”   65 Тада првосвештеник раздра своје хаљине говорећи: „Похулио је на Бога! Шта нам још требају сведоци? Ето, сад чусте хулу!   66 Шта мислите?” А они одговорише и рекоше: „Заслужио је смрт.”   67 Тада му пљунуше у лице и ударише га по глави, а други по образу   68 говорећи: „Прореци нам, Христе, ко те удари?”   69 А Петар је седео напољу у дворишту; и приђе му једна слушкиња говорећи: „И ти си био са Исусом Галилејцем.”   70 Али он одрече пред свима говорећи: „Не знам шта говориш.”   71 А кад изађе у предворје, виде га друга и рече онима што беху онде: „Овај беше са Исусом Назарећанином.”   72 И опет одриче уз заклетву: „Не знам тога човека.”   73 Мало после приђоше они што су стајали и рекоше Петру: „Заиста си и ти од њих, јер те и говор твој одаје.”   74 Тада се поче преклињати и клети: „Не знам тога човека.” И одмах запева петао.   75 И сети се Петар Исусове речи што је рекао: „Пре него што петао запева, три пута ћеш ме се одрећи.” И изашавши напоље заплака горко.  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза