Матеј 221 И прозбори опет Исус и рече им у причама говорећи: 2 „Царство небеско је слично једном цару који приреди свадбу своме сину. 3 И посла своје слуге да позову званице на свадбу, и не хтеше да дођу. 4 Опет посла друге слуге говорећи: Реците званицама: ‘Ево, спремио сам ручак свој, јунци моји и товљеници су поклани, и све је спремно. Дођите на свадбу!’ 5 А они не марише и одоше, један на своју њиву, а други у своју трговину; 6 остали пак ухватише његове слуге, злоставише их и убише. 7 А цар се разгневи, посла своју војску и поби оне убице и град њихов спали. 8 Тада рече својим слугама: ‘Свадба је спремна, али званице не беху достојне. 9 Идите стога на раскршћа и које год нађете позовите на свадбу.’ 10 И слуге оне изађоше на путеве и скупише све које нађоше, зле и добре; и напуни се свадбена дворана гостију. 11 А кад уђе цар да види госте, угледа онде човека који није био обучен у свадбено рухо. 12 И рече му: ‘Пријатељу, како си ушао овамо без свадбеног руха?’ А он занеме. 13 Тада цар рече слугама: ‘Свежите му руке и ноге и избаците га у крајњу таму; онде ће бити плач и шкргут зуба.’ 14 Јер су многи звани, али је мало изабраних.” 15 Тада одоше фарисеји и договорише се како да га ухвате у речи. 16 И послаше му своје ученике са иродовцима, који рекоше: „Учитељу, знамо да си истинит и у истини учиш путу Божјем, ни на кога се не обазиреш, јер не гледаш ко је ко. 17 Реци нам, дакле, шта мислиш? Да ли је допуштено дати цару порез или није?” 18 Али Исус позна њихову злоћу и рече: „Што ме кушате, лицемери? 19 Покажите ми порезни новац. А они му пружише динар.” 20 И рече им: „Чији је ово лик и натпис?” 21 Рекоше му: „Царев.” Тада им рече: „Дајте, онда, цару царево, а Богу Божје.” 22 И чувши задивише се, те га оставише и одоше. 23 Онога дана приступише му садукеји, који говоре да нема васкрсења, и упиташе га: 24 „Учитељу, Мојсије рече: ‘Ако ко умре без деце, нека брат његов узме његову жену и подигне пород своме брату.’ 25 А код нас је било седморо браће: први се ожени и умро, па како није имао порода, остави своју жену брату своме; 26 тако и други и трећи, све до седмога. 27 А после свих умре жена. 28 О васкрсењу, дакле, којега ће од седморице бити жена? Јер сви су је имали.” 29 А Исус одговори и рече им: „Варате се не знајући Писма, ни силе Божје. 30 Јер се о васкрсењу нити жене нити удају, него су као анђели Божји на небу. 31 А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је Бог рекао: 32 ‘Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев’? Бог није Бог мртвих, него живих.” 33 И чувши народ дивљаше се његовој науци. 34 А кад су фарисеји чули да је ућутао садукеје, скупише се заједно 35 и упита један од њих, законик, кушајући га: 36 „Учитељу, која је највећа заповест у закону?” 37 А он му рече: „‘Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом и свом мишљу својом.’ 38 Ово је највећа и прва заповест. 39 А друга је као и ова: ‘Љуби ближњега свога као самога себе.’ 40 О овим двема заповестима виси сав Закон и Пророци.” 41 А кад фарисеји беху окупљени, упита их Исус: 42 „Шта ви мислите о Христу? Чији је син?” Рекоше му: „Давидов.” 43 Рече им: „Како га онда Давид Духом назива Господом говорећи: 44 Рече Господ Господу моме: ‘Седи мени с десне стране док положим твоје непријатеље под ноге твоје?’ 45 Кад, дакле, Давид њега назива Господом, како му је син?” 46 И нико није могао да му одговори ни речи, нити се ко усуди од онога дана да га више пита. Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза
|