Матеј 21

1 И кад се приближише Јерусалиму и дођоше у Витфагу према Маслинској гори, тада посла Исус двојицу ученика говорећи им:   2 „Идите у село што је према вама и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом. Одвежите их и доведите ми.   3 И ако вам ко каже што, реците да су Господу потребни, одмах ће их пустити.”   4 А ово се догодило да се испуни што је рекао пророк:   5 „Кажите кћери Сионовој: ‘Ево, цар твој долази ти кротак и јашући на магарици и на магарету, младунчету теглеће животиње.’”   6 Ученици одоше и учинише како им је Исус наредио.   7 Доведоше магарицу и магаре, ставише на њих хаљине и он седе на њих.   8 А већина народа простре своје хаљине по путу, а други резаху грање с дрвећа и простираху по путу.   9 А народ, који је ишао пред њим и за њим, викао је: „Осана сину Давидову! Нека је благословен који долази у име Господње! Осана на висини!”   10 И кад уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: „Ко је овај?”   11 А народ је говорио: „То је пророк Исус из Назарета галилејскога.”   12 И уђе Исус у храм и истера све који су продавали и куповали у храму, те испремета столове мењача и столице продаваца голубова,   13 и рече им: „Написано је: ‘Мој дом зваће се дом молитве’, а ви од њега чините разбојничку пећину.”   14 И приступише му слепи и хроми у храму, и излечи их.   15 А првосвештеници и књижевници, видевши чуда која учини и децу како вичу у храму: „Осана сину Давидову”, расрдише се   16 и рекоше му: „Чујеш ли шта ови говоре?” А Исус им рече: „Да, зар никада нисте читали: ‘Из уста деце и одојчади спремио си себи хвалу?’”   17 И остави их, те изађе из града у Витанију и преноћи онде.   18 А кад се ујутру враћао у град, огладне.   19 И видевши једну смокву крај пута, дође до ње и не нађе на њој ништа до само лишћа, и рече јој: „Не било од тебе никада више плода довека.” И одмах се осуши смоква.   20 И ученици видеше, па се зачудише говорећи: „Како се одмах смоква осушила?”   21 А Исус одговори и рече им: „Заиста вам кажем: ако имате веру и не посумњате, учинићете не само што се догодило са смоквом него ако и овој гори кажете: ‘Дигни се и баци се у море’, биће;   22 и све што затражите у молитви верујући, примићете.”   23 И кад дође у храм, приступише му, док је учио, првосвештеници и народне старешине говорећи: „Каквом влашћу то чиниш? И ко ти даде ту власт?”   24 А Исус им у одговору рече: „И ја ћу вас нешто упитати, па ако ми то кажете, и ја ћу вама рећи каквом влашћу чиним ово.   25 Откуда беше Јованово крштење, с неба или од људи?” А они размишљаху у себи говорећи: „Ако кажемо с неба, рећи ће нам: ‘Зашто му онда не поверовасте?’   26 А ако кажемо од људи, бојимо се народа, јер Јована сви сматрају пророком.”   27 И одговорише Исусу и рекоше: „Не знамо.” Рече и он њима: „Ни ја вама нећу казати каквом влашћу чиним ово.”   28 „А шта ви мислите? Један човек је имао два сина; пришавши првоме рече: ‘Синко, иди данас и ради у винограду.’   29 Он одговори и рече: ‘Идем, господару’, и не оде.   30 Тада приђе другоме и рече исто тако. А он одговори и рече: ‘Нећу’, али се касније покаја и оде.   31 Који је од двојице учинио очеву вољу?” Рекоше: „Други.” Рече им Исус: „Заиста вам кажем да цариници и блуднице улазе пре вас у царство Божје.   32 Јер вам дође Јован путем праведности, и не поверовасте му, а цариници и блуднице му повероваше. Ви сте видели, али се нисте покајали да му поверујете.”   33 „Чујте другу причу. Беше један домаћин који посади виноград и огради га оградом, и ископа у њему муљару, и сагради кулу, па га даде под закуп виноградарима и отпутова.   34 А кад се приближи време плодова, посла своје слуге виноградарима да приме његове плодове.   35 И ухватише виноградари његове слуге, једнога избише, другога убише, а трећега каменоваше.   36 Опет посла друге слуге, више њих но први пут, и учинише им исто тако.   37 Најзад посла к њима свога сина говорећи: ‘Презаће од мога сина.’   38 Али виноградари, видевши сина, рекоше међу собом: ‘Ово је наследник, хајде да га убијемо, па ћемо имати његово наследство.’   39 И ухватише га, избацише га из винограда и убише.   40 Кад, дакле, дође господар винограда, шта ће учинити оним виноградарима?”   41 Рекоше му: „Као злочинце ће их зло побити, а виноград ће изнајмити другим виноградарима, који ће му давати плодове у своје време.”   42 Рече им Исус: „Зар никад нисте читали у писмима: ‘Камен који одбацише зидари, тај поста угаони камен. Од Господа би ово, и дивно је у нашим очима’?   43 Зато вам кажем да ће се узети од вас царство Божје и дати народу који доноси плодове његове.   44 И ко падне на овај камен, разбиће се, а на кога он падне, сатрће га.”   45 И чувши првосвештеници и фарисеји његове приче, увидеше да о њима говори.   46 Тражећи да га ухвате, побојаше се народа, јер га сматраху пророком.  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза