Матеј 13:1-53

1 Онога дана Исус је изашао из куће и седео крај мора.   2 И окупи се око њега многи народ, тако да је он ушао у чамац и седео, а сав народ је стајао на обали.   3 И каза им много у причама говорећи:   4 „Гле, изађе сејач да сеје. И кад је сејао, једна зрна падоше крај пута, и птице дођоше и позобаваше их.   5 Друга падоше на каменито тле, где немаху дубину земље.   6 А кад сину сунце, сагори их и, како немаху корена, осушише се.   7 Трећа падоше у трње, и нарасте трње и угуши их.   8 Четврта пак падоше на добру земљу и доношаху плод, једно по стотину, друго по шездесет, а треће по тридесет.   9 Ко има уши, нека слуша.”   10 И приступише ученици и рекоше му: „Зашто им говориш у причама?”   11 А он им одговори и рече: „Вама је дано да сазнате тајне царства небескога, а њима није дано.   12 Јер, ко има, даће му се и обиловаће, а ко нема, узеће му се и оно што има.   13 Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде и слушајући не чују, нити разумеју.   14 И испуњава се на њима Исаијино пророштво, које гласи: ‘Слушаћете, и нећете разумети, гледаћете, и нећете видети.   15 Јер је окорело срце овога народа, и ушима тешко чују, и очи своје затворише да, како не виде очима и не чују ушима и срцем не разумеју, не обрате се да их излечим.’   16 А ваше очи су блажене што гледају, и уши ваше што слушају.   17 Јер заиста вам кажем да су многи пророци и праведници зажелели да виде што ви гледате – и не видеше, и да чују што ви слушате – и не чуше.   18 Ви, дакле, чујте причу о сејачу.   19 Свакоме који слуша реч о царству – а не разуме – долази зли и отима што је посејано у његовом срцу; то је крај пута посејани.   20 А посејани на каменито тле, то је онај који реч слуша и одмах је с радошћу прима,   21 али нема корена у себи, него је несталан, па кад настане невоља или гоњење због речи, одмах се саблажњава.   22 А посејани у трње, то је онај који реч слуша, но брига за овај свет и превара богатства гуши реч, те неплодан бива.   23 А посејани на добру земљу, то је онај који слуша реч и разуме, који и род рађа и доноси, један по стотину, други по шездесет, а трећи по тридесет.”   24 Другу им причу изложи говорећи: „Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви.   25 Али кад су људи спавали, дође његов непријатељ и посеја кукољ сред пшенице и оде.   26 А кад усев изниче и род донесе, тада се показа и кукољ.   27 А домаћинове слуге приступише и рекоше му: ‘Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуда онда кукољ?’   28 А он им рече: ‘Непријатељ је то учинио.’ Слуге му пак рекоше: ‘Хоћеш ли онда да одемо и да га саберемо?’   29 А он им рече: ‘Не, да не бисте скупљајући кукољ ишчупали заједно с њим и пшеницу.   30 Оставите нека обоје расту заједно до жетве, а у време жетве рећи ћу жетеоцима: Скупите прво кукољ и свежите га у снопове да се спали, а пшеницу снесите у моју житницу.’”   31 Другу им причу изложи говорећи: „Царство небеско је слично горушичином зрну које човек узе и посеја на својој њиви.   32 Оно је, додуше, мање од свих семена, али кад израсте, веће је од зеља и бива дрво, тако да птице небеске дођу и гнезде се на његовим гранама.”   33 Другу причу им каза: „Царство небеско је слично квасцу који жена узе и помеша у три посуде брашна док све не ускисну.”   34 Све ово изговори Исус у причама народу, и без прича им ништа није говорио   35 да се испуни што је рекао пророк: „Отворићу у причама уста своја, објавићу што је скривено од постанка света.”   36 Тада отпусти народ и оде кући. И приђоше му његови ученици говорећи: „Разјасни нам причу о кукољу на њиви.”   37 А он одговори и рече: „Сејач доброг семена је Син човечји;   38 њива је свет; добро семе – то су синови царства; кукољ су синови зла,   39 а непријатељ који га посеја јесте ђаво; жетва је крај света, а жетеоци су анђели.   40 Као што се кукољ скупља и ватром спаљује, тако ће бити и на свршетку света.   41 Послаће Син човечји своје анђеле и покупиће из свога царства све саблазни и оне који чине безакоње и бациће их у пећ огњену.   42 Онде ће бити плач и шкргут зуба.   43 Тада ће праведници сијати као сунце у царству Оца свога. Ко има уши, нека слуша.   44 Царство небеско је слично благу скривеном у пољу, које човек нађе и сакри, па од радости своје оде и прода све што има, те купи ону њиву.   45 Царство небеско је слично и трговцу који тражи лепе бисере.   46 А кад нађе један скупоцени бисер, оде и прода све што има и купи га.   47 Царство небеско је опет слично мрежи баченој у море која је захватила риба од сваке врсте.   48 Кад се напуни, извукоше је на обалу и седоше, па скупише добре у посуде, а рђаве избацише.   49 Тако ће бити и на свршетку света: изаћи ће анђели и оделиће зле од праведних   50 и бациће их у пећ огњену. Онде ће бити плач и шкргут зуба.   51 Јесте ли разумели све ово?” Рекоше му: „Да.”   52 А он им рече: „Зато је сваки књижевник поучен за царство небеско сличан домаћину који из своје ризнице износи ново и старо.”   53 И кад Исус сврши ове приче, оде оданде.  

Контекст · Почетна страна · Веза