Марко 9

1 И рече им: „Заиста, кажем вам: међу овима што стоје овде има неких који неће окусити смрти док не виде царство Божје да је дошло у сили.”   2 И после шест дана узе Исус Петра, Јакова и Јована, те их саме изведе на једну високу гору насамо. И преобрази се пред њима,   3 па његове хаљине посташе сјајне и врло беле, како их сукнар на земљи не може убелити.   4 И појави им се Илија с Мојсијем, те разговараху са Исусом.   5 А Петар прозбори и рече Исусу: „Рави, добро је да смо овде. Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.”   6 Није, наиме, знао шта да каже јер беху врло уплашени.   7 И дође облак те их заклони, а из облака се чу глас: „Ово је Син мој љубљени, њега слушајте.”   8 И одједном, обазревши се, никога више не видеше него Исуса самог уз себе.   9 А кад су силазили с горе, заповеди им да никоме не казују шта су видели док Син човечји не устане из мртвих.   10 И држаху чврсто ту реч, расправљајући међу собом шта то значи – устати из мртвих.   11 И питаху га говорећи: „Зашто књижевници кажу да Илија треба прво да дође?”   12 Но он им рече: „Илија ће прво доћи и све успоставити. А како је писано за Сина човечјег да треба много да пострада и да буде презрен?   13 Али вам кажем да је Илија дошао, и поступише с њим како хтедоше – као што је написано за њега.”   14 И дошавши ученицима, виде много народа око њих и књижевнике како се препиру с њима.   15 И чим га видеше, сав се народ препаде, те притрчаше и поздрављаху га.   16 И упита их: „Што се препирете с њима?”   17 А један из народа му одговори: „Учитељу, доведох ти свога сина у коме је неми дух;   18 и кад га спопадне, растрже га, те баца пену, шкргуће зубима и суши се. И рекох твојим ученицима да га истерају, и не могоше.”   19 А он им одговори и рече: „О, неверни роде, докле ћу бити с вама? Докле ћу вас подносити? Доведите га к мени.”   20 И доведоше му га. А кад га дух виде, одмах протресе дечака, те паде на земљу и ваљаше се бацајући пену.   21 Тада запита његовог оца: „Колико има времена како му се то догодило?” А он рече: „Од детињства,   22 и често га баца у ватру и у воду – да га погуби. Него, ако што можеш, смилуј се на нас и помози нам.”   23 Исус му пак рече: „Ако можеш – све је могућно ономе који верује.”   24 Одмах повика дечаков отац и рече: „Верујем, помози моме неверју.”   25 А Исус, видевши да се народ стече, запрети нечистом духу говорећи му: „Неми и глуви душе, ја ти наређујем, изађи из њега и више не улази у њега!”   26 И повика, протресе га силно и изађе. И би као мртав, тако да су многи говорили да је умро.   27 А Исус га ухвати за руку, подиже га, те уста.   28 А кад дође кући, питаху га његови ученици насамо: „Зашто ми не могосмо да га истерамо?”   29 Он им пак рече: „Овај род може се истерати само молитвом [и постом].”   30 И отишавши оданде, пролажаху кроз Галилеју, а није хтео да ко дозна;   31 поучаваше, наиме, своје ученике и говораше им: „Сина човечјег предаће у руке људске, и убиће га, а кад га убију, после три дана ће васкрснути.”   32 Но они не разумеваху тај говор, те се бојаху да га упитају.   33 И дођоше у Кафарнаум и, кад би у кући, запита их: „О чему сте путем расправљали?”   34 А они ћутаху, јер су се на путу међу собом препирали ко је највећи.   35 Он пак седе, позва Дванаесторицу и рече им: „Ако ко хоће да буде први, нека буде последњи од свих и свима слуга.”   36 И узевши једно дете, постави га међу њима, загрли га и рече им:   37 „Ко прими једно такво дете у моје име, мене прима, а ко мене прима, не прима мене, него онога који ме је послао.”   38 Рече му Јован: „Учитељу, видесмо једнога како у твоје име истерује демоне, а не иде с нама, и бранили смо му јер није ишао с нама.”   39 А Исус рече: „Не браните му, јер нема тога који ће чинити чудо у моје име и моћи одмах зло да говори о мени.   40 Ко, наиме, није против нас, за нас је.   41 И ко вас напоји чашом воде зато што сте Христови, заиста, кажем вам, неће изгубити своју плату.   42 И ко саблазни једнога од ових малих који верују, боље би му било да се обеси магарећи жртвањ о врат његов и да буде бачен у море.   43 И ако те твоја рука саблажњава, одсеци је; боље ти је да уђеш сакат у живот него са две руке да одеш у пакао, у огањ неугасиви. [   44 Где црв њихов не умире и огањ се не гаси.]   45 И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је; боље ти је да уђеш у живот хром него да те са две ноге баце у пакао. [   46 Где црв њихов не умире и огањ се не гаси.]   47 И ако те око твоје саблажњава, ископај га; боље ти је да уђеш у царство Божје с једним оком него да те са два ока баце у пакао,   48 где црв њихов не умире и огањ се не гаси.   49 Јер ће сваки огњем бити посољен.   50 Добра је со; али ако со постане неслана, чиме ћете је поправити? Имајте соли у себи и имајте мира међу собом.”  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза