Марко 8

1 У оне дане кад опет беше много народа и не имађаху шта јести, дозва ученике и рече им:   2 „Жао ме је народа што су већ три дана стално уз мене и немају шта да једу;   3 ако их отпустим гладне кућама њиховим, малаксаће на путу; неки од њих су дошли из далека.”   4 И одговорише му његови ученици: „Откуд може ко да их нахрани хлебовима овде у пустињи?”   5 И пита их: „Колико хлебова имате?” А они рекоше: „Седам.”   6 Тада нареди народу да поседа по земљи. И узевши седам хлебова, захвали, изломи и даваше својим ученицима да изнесу, и изнеше пред народ.   7 И имађаху и мало рибица; и благословивши их, рече да и њих изнесу.   8 И једоше и наситише се, и подигоше седам котарица преосталих комада.   9 А беше око четири хиљаде људи. И отпусти их.   10 И одмах уђе у чамац са својим ученицима, те дође у околину Далмануте.   11 И изађоше фарисеји и почеше да се препиру с њим, тражећи од њега знак с неба – кушајући га.   12 Но он уздахну духом својим и рече: „Што овај род тражи знак? Заиста, кажем вам: неће се дати знак овоме роду.”   13 И оставивши их, опет уђе у чамац и оде на другу страну.   14 И заборавише да узму хлеба, те имађаху само један хлеб код себе у чамцу.   15 И заповедаше им говорећи: „Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродова.”   16 Они пак размишљаху међу собом што хлеба немају.   17 А Исус сазнавши то, рече им: „Што мислите да хлеба немате? Још не разумете и не схватате? Је ли окорело ваше срце?   18 ‘Очи имате и не видите, уши имате и не чујете?’ И не сећа се,   19 кад изломих пет хлебова на пет хиљада, колико котарица пуних комада подигосте?” Рекоше му: „Дванаест.”   20 „Кад седам хлебова изломих на четири хиљаде, колико корпи пуних комада подигосте?” Рекоше: „Седам.”   21 И рече им: „Још не разумете?”   22 И дођоше у Витсаиду. И доведоше му једног слепог, те га замолише да га дотакне.   23 Он ухвати слепог за руку, изведе га из села и пљуну му у очи, па стави руке на њега и упита га: „Видиш ли шта?”   24 И погледавши рече: „Видим људе где иду – видим их као дрвеће.”   25 Затим опет стави руке на његове очи, те прогледа и исцели се, и гледаше све јасно.   26 И посла га кући његовој говорећи: „Ни у село не улази.”   27 И изађе Исус и његови ученици у села код Кесарије Филипове. А путем питаше своје ученике говорећи им: „Шта кажу људи ко сам ја?”   28 Они му рекоше: „Јован Крститељ, други веле да си Илија, а трећи – да си један од пророка.”   29 Но он их питаше: „А за кога ме ви држите?” Петар одговори и рече му: „Ти си Христос.”   30 И запрети им да никоме не говоре о њему.   31 И поче их учити да Син човечји мора много да пострада и да буде одбачен од старешина, првосвештеника и књижевника, да ће га убити и после три дана ће васкрснути.   32 И то говораше отворено. А Петар га узе насамо и поче га корити.   33 Но он се окрену и, видевши своје ученике, укори Петра и рече: „Иди од мене, сатано, јер ти не мислиш о оном што је божанско, него о оном што је људско.”   34 И дозвавши народ са својим ученицима рече им: „Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне самога себе, па нека понесе крст свој и иде за мном.   35 Јер ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот због мене и јеванђеља, спашће га.   36 Јер шта користи човеку да задобије сав свет, а живот свој изгуби?   37 Јер шта ће човек дати у замену за свој живот?   38 Јер ко се постиди мене и мојих речи у овом прељуботворном и грешном роду, њега ће се постидети и Син човечји кад дође у слави свога Оца са светим анђелима.”  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза