Марко 7

1 И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који дођоше из Јерусалима.   2 И видеше неке од његових ученика како једу хлеб нечистим, то јест неопраним рукама.   3 Јер фарисеји и сви Јудејци не једу док не оперу шаком руке, држећи предање старих,   4 и кад дођу с трга, не једу док се не оперу, и има још много чега што су примили да држе, прања чаша, крчага и бакарног посуђа,   5 и запиташе га фарисеји и књижевници: „Зашто твоји ученици не живе по предању старих, него једу хлеб неопраним рукама?”   6 А он им рече: „Добро пророкова Исаија за вас лицемере, као што је написано: ‘Овај народ ме поштује уснама, а срце њихово је далеко од мене.   7 Узалуд ме поштују, учећи науке које су људске заповести.’   8 Оставивши Божју заповест, држите људско предање [прање крчага и чаша и друго много штошта слично чините].”   9 И говораше им: „Лепо укидате Божју заповест да сачувате своје предање.   10 Јер Мојсије рече: ‘Поштуј оца свога и мајку своју’ и ‘Ко ружи оца или мајку, смрћу да умре’.   11 А ви кажете ако човек каже оцу или мајци: ‘Корван је’, што значи жртвени дар, оно чиме бих ти помогао,   12 и не допуштате му више да ишта учини оцу или мајци,   13 укидајући Божју реч својим предањем што сте га предали; и много штошта слично чините.”   14 И дозвавши опет народ, говораше им: „Чујте ме сви и разумејте.   15 Ништа не улази споља у човека што га може опоганити, него што излази из човека – то чини човека нечистим.   16 Ако ко има уши да слуша, нека слуша.”   17 И кад доше кући од народа, питаху га његови ученици за причу.   18 И рече им: „Тако ни ви не разумете? Зар не опажате да све што споља улази у човека, не може да га опогани,   19 јер не улази у његово срце, него у стомак, те излази у заход – чистећи сва јела?”   20 И рече: „Што излази из човека, оно чини човека нечистим.   21 Јер изнутра, из људског срца, излазе зле мисли, блуд, крађе, убиства,   22 прељубе, лакомства, злоће, преваре, распојасаност, завист, хула, охолост, безумље.   23 Сва ова зла излазе изнутра и чине човека нечистим.”   24 И уставши оде оданде у крајеве Тира и Сидона. И ушавши у једну кућу хтео је да нико не дозна, али није могао да буде скривен.   25 Него одмах чу за њега једна жена, чија кћи имађаше нечистога духа, она дође и паде пред ноге његове.   26 А та жена беше многобошкиња, родом Сирофеничанка; и мољаше га да истера демона из њене кћери.   27 А он јој рече: „Пусти да се најпре нахране деца, јер није добро узети дечји хлеб и бацити псима.”   28 Она пак одговори и рече му: „Да, Господе, али и пси под столом једу од дечјих мрвица.”   29 И рече јој: „Због ове речи иди, изашао је демон из твоје кћери.”   30 И отишавши кући нађе дете како лежи на постељи, а демон је био изашао.   31 И опет изашавши из крајева Тира дође преко Сидона на Галилејско море, усред крајева Декапоља.   32 И доведоше му једног глувог и немог, те га замолише да стави руку на њега.   33 И узевши га из народа насамо, стави своје прсте у његове уши, па пљуну и дотаче његов језик,   34 погледа на небо и уздахну, те му рече: „Ефета”, што значи: „Отвори се”.   35 И одмах му се отворише уши, разреши се веза његова језика, те говораше трезвено.   36 И запрети им да никоме не говоре. Но, колико им је он више наређивао, они све више објављиваху.   37 И дивљаху се преко сваке мере говорећи: „Све је добро учинио, и глуве чини да чују и неме да говоре.”  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза