Марко 3

1 И опет уђе у синагогу и онде беше човек са усахлом руком.   2 И мотрише на њега хоће ли га излечити у суботу, да га оптуже.   3 И рече човеку који је имао суху руку: „Стани на средину.”   4 И рече им: „Да ли је допуштено суботом добро чинити или зло, живот спасти, или погубити?” А они ћутаху.   5 И погледавши их с гневом, тужан због окорелости њиховога срца, рече човеку: „Испружи руку.” И испружи, те поста опет здрава рука његова.   6 А фарисеји изашавши одмах се саветоваху са иродовцима против њега, да га погубе.   7 А Исус се са својим ученицима повуче према мору. И мноштво народа пође за њим из Галилеје и из Јудеје   8 и Јерусалима, из Идумеје и с оне стране Јордана, из околине Тира и Сидона, мноштво велико, чувши шта је чинио, дође к њему.   9 И рече својим ученицима да му се спреми чамац због народа, да га не гурају.   10 Јер многе излечи, тако да наваљиваху на њега сви који су патили да га дотакну.   11 И нечисти духови, кад га гледаху, падаху пред њим и викаху говорећи: „Ти си Син Божји.”   12 И много им је претио да га не објављују.   13 И попе се на гору, те дозва које хтеде, и они одоше к њему.   14 И постави Дванаесторицу да буду с њим и да их пошаље да проповедају   15 и да имају власт да изгоне демоне.   16 И постави Дванаесторицу, и Симону надену име Петар;   17 па Јакова Зеведејева и Јована, брата Јаковљевог, и надену им имена Воаниргес, то јест синови грома;   18 па Андреја и Филипа, и Вартоломеја, и Матеја, и Тому, и Јакова Алфејевог, и Тадеја, и Симона Кананита,   19 и Јуду Искариотског, који га издаде.   20 И дође кући; и опет се окупи народ, тако да нису могли ни хлеб да једу.   21 А кад његови чуше, изађоше да га ухвате јер говараху да није при себи.   22 Књижевници пак који су дошли из Јерусалима говораху да има Веелзевула и да помоћу демонског владара изгони демоне.   23 И дозвавши их, говораше им у причама: „Како може сатана да изгони сатану?   24 И ако се неко царство подели само по себи, то царство не може да се одржи.   25 И ако се кућа сама по себи подели, та кућа не може остати.   26 И ако је сатана устао против самога себе и поделио се, не може остати, него му је дошао крај.   27 Али нико не може да уђе у кућу јакога и да пограби његово покућанство ако прво не свеже јакога, и тада оплени његову кућу.   28 Заиста вам кажем да ће синовима људским бити опроштени сви греси и хуле колико год усхуле;   29 али који похули на Духа Светога, нема опроштаја довека,   30 него га терети вечити грех. Јер рекоше: ‘Има нечистог духа.’”   31 И дођоше мајка његова и браћа његова и, стојећи напољу, послаше к њему да га зову.   32 А народ сеђаше око ега, те му рекоше: „Види, твоја мајка и твоја браћа те напољу траже.”   33 И одговоривши рече им: „Ко су мајка моја и браћа моја?”   34 И погледавши наоколо оне који су седели око њега, рече: „Гле, мајка моја и браћа моја.   35 Јер ко изврши вољу Божју, тај је брат мој, и сестра, и мајка.”  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза