Марко 11

1 И кад се приближише Јерусалиму, код Витфаге и Витаније према Маслинској гори, посла двојицу својих ученика   2 и рече им: „Идите у село што је према вама и, чим уђете у њега, наћи ћете привезано магаре на које још нико од људи није сео. Одрешите га и доведите.   3 И ако вам ко каже: ‘Шта то радите?’ Реците: ‘Господу је потребно, и одмах ће га послати овамо.’”   4 И одоше и нађоше привезано магаре код врата, напољу на улици, и одвезаше га.   5 А неки од оних што су онде стајали рекоше им: „Шта радите, што одвезујете магаре?”   6 А они им рекоше као што Исус каза; и пустише их.   7 Тада доведоше Исусу магаре, ставише своје хаљине на њега, те он седе на њега.   8 И многи простреше своје хаљине по путу, а други зелено грање које насекоше у пољима.   9 И који су ишли пред њим и за њим викаху: „Осана, благословен је који иде у име Господње;   10 благословено царство оца нашега Давида, које долази! Осана на висинама.”   11 И уђе у Јерусалим, у храм; и разгледавши све, пошто је већ било касно, изађе с Дванаесторицом у Витанију.   12 А сутрадан, кад изађоше из Витаније, огладне.   13 И видевши издалека смокву која је имала лишће, дође не би ли што нашао на њој. А кад дође до ње, не нађе ништа осим лишћа, јер не беше време смокава.   14 Тада прозбори и рече јој: „Не јео нико више рода од тебе довека.” А његови ученици слушаху.   15 И дођоше у Јерусалим. И ушавши у храм, поче изгонити оне који продаваху и куповаху у храму, те испремета столове мењача и столице продаваца голубова,   16 и не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм.   17 И учаше и говораше им: „Није ли написано: ‘Дом мој зваће се дом молитве за све народе’, а ви сте од њега направили разбојничку пећину.”   18 А првосвештеници и књижевници чуше и тражаху како да га погубе јер га се бојаху; сав народ се, наиме, одушевљавао његовом науком.   19 А увече излажаше из града.   20 А ујутру пролазећи видеше ону смокву како се осушила из корена.   21 А Петар се сети и рече му: „Рави, види, осуши се смоква коју си проклео.”   22 Исус одговори и рече им: „Имајте веру у Бога.   23 Заиста, кажем вам: ко каже овој гори: ‘Дигни се и баци се у море!’, а не посумња у своме срцу, него верује да ће бити оно што говори, биће му.   24 Зато вам кажем: све што молите и тражите, верујте да сте примили, и биће вам.   25 И кад стојите молећи се, праштајте ако ишта имате против кога, да и Отац ваш који је на небесима опрости вама ваша сагрешења.   26 Ако ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити сагрешења ваша.”   27 И дођоше опет у Јерусалим. И кад је ходао по храму, приђоше му првосвештеници и књижевници и старешине   28 и рекоше му: „Каквом влашћу то чиниш? Или ко ти даде ту власт да то чиниш?”   29 А Исус им рече: „Запитаћу вас једну реч и одговорите ми, па ћу вам казати каквом влашћу чиним ово.   30 Беше ли Јованово крштење с неба или од људи? Одговорите ми.”   31 А они размишљаху у себи: „Ако кажемо с неба, рећи ће: ‘Зашто му онда не поверовасте?’   32 Него да кажемо од људи?” Бојаху се народа, јер су сви сматрали да је Јован био стварно пророк.   33 Одговорише Исусу и рекоше: „Не знамо.” А Исус им рече: „Ни ја вама нећу рећи каквом влашћу чиним ово.”  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза