Лука 20

1 И кад је једног дана учио народ у храму и проповедао јеванђеље, приступише му првосвештеници и књижевници са старешинама   2 и рекоше му: „Кажи нам каквом влашћу чиниш то, или ко је тај који ти је дао ту власт?”   3 А он им у одговору рече: „И ја ћу вам упутити једно питање, па ми кажите   4 да ли је Јованово крштење било с неба или од људи?”   5 А они промишљаху међу собом говорећи: „Ако кажемо – с неба, рећи ће: ‘Зашто му нисте поверовали?’   6 Ако пак кажемо – од људи, сав народ ће нас побити камењем јер је уверен да је Јован пророк.”   7 И одговорише да не знају откуда је.   8 А Исус им рече: „Ни ја вама нећу рећи каквом влашћу чиним ово.”   9 А ову причу поче казивати народу: „Један човек посади виноград и даде га виноградарима под закуп, те отпутова на дуже време.   10 А кад је дошло време, посла слугу виноградарима да му даду од виноградског рода. Али виноградари њега избише и послаше празних руку.   11 И опет посла једног другог слугу, али они и тога избише, осрамотише и послаше празних руку.   12 На то посла и трећега, али они и овога ранише и избацише.   13 Онда рече господар винограда: ‘Шта да радим? Послаћу свога вољеног сина; можда ће презати од њега.’   14 А кад га виноградари видеше, почеше размишљати међу собом говорећи: ‘Ово је наследник; да га убијемо, па да наследство буде наше.’   15 Тако га избацише из винограда и убише. Шта ће им, дакле, учинити господар винограда?   16 Доћи ће и погубиће те виноградаре, па ће виноград дати другима.” А кад су они то чили, рекоше: „Не дао Бог!”   17 Он пак погледа на њих и рече: „Шта, дакле, значи ова реч Писма: ‘Камен који одбацише зидари, тај поста угаони камен’?   18 Разбиће се сваки ко падне на тај камен, а на кога он падне – сатрће га.”   19 Књижевници пак и првосвештеници настојали су тога часа да ставе руке на њега, али се побојаше народа. Схватили су, наиме, да је ову причу на њих уперио.   20 И мотрећи на њега, послаше људе који су били подметнути да се представе као праведни да би га ухватили у речи, па да га предаду прокураторовој власти и сили.   21 И упиташе га говорећи: „Учитељу, знамо да право говориш и учиш, те не гледаш ко је ко, него у истини учиш путу Божјем.   22 Да ли је нама допуштено да дајемо порез цару или није?”   23 Он пак, приметивши њихово лукавство, рече им:   24 „Покажите ми динар. Чији лик и натпис носи?” Они рекоше: „Царев.”   25 А он им рече: „Дајте онда цару царево, а Богу Божје.”   26 И нису могли да га ухвате у речи пред народом, него умукоше зачуђени његовим одговором.   27 Тада приђоше неки од садукеја, који оспоравају васкрсење, и запиташе га говорећи:   28 „Учитељу, Мојсије нам је написао: ‘Ако коме умре брат који има жену, а буде без деце, нека његов брат узме жену и нека подигне пород свом брату.’   29 Било је тако седморо браће. Први је узео жену и умро без деце;   30 тада је узе други,   31 па трећи, и тако свих седам не оставише деце и помреше.   32 Најзад умре и жена.   33 О васксрењу, дакле, ова жена коме ће од њих припасти као жена? Јер је она била жена седморици.”   34 Тада им рече Исус: „Деца овога света жене се и удају,   35 а који се удостоје да добију онај свет и васкрсење из мртвих нити се жене, нити се удају.   36 Они не могу више ни умрети, јер су као анђели и синови су Божји пошто су синови васкрсења.   37 А да мртви устају, то је и Мојсије показао на месту о купини, где Господа назива Богом Авраамовим, Богом Исаковим и Богом Јаковљевим.   38 А Бог није Бог мртвих, него живих, јер су њему сви живи.”   39 А неки од књижевника одговорише и рекоше: „Учитељу, добро си рекао.”   40 И нису се више усуђивали да га ишта питају.   41 Тада им рече: „Како говоре да је Христос Давидов син?   42 Наиме, сам Давид каже у књизи Псалама: ‘Господ рече Господу моме: Седи мени с десне стране   43 док положим твоје непријатеље као подножје твојих ногу.’   44 Давид га, дакле, назива Господом; како му је онда син?”   45 И док је сав народ слушао, рече својим ученицима:   46 „Чувајте се књижевника, који радо иду у дугим хаљинама, воле поздраве на трговима, прва седишта у синагогама и прочеља на гозбама,   47 који једу удовичке куће и лажно се моле дуго; ови ће бити већма осуђени.”  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза