Јован 191 Тада Пилат преузе Исуса и казни га шибањем. 2 Војници пак оплетоше венац од трња, ставише му на главу, огрнуше му пурпурни огртач, 3 те му прилажаху и говораху: „Здраво, царе јудејски”; и шамараху га. 4 Затим Пилат поново изађе и рече им: „Ево, изводим вам га, да знате да на њему не налазим никакве кривице.” 5 А Исус изађе напоље носећи трнов венац и пурпурни огртач. И рече им Пилат: „Ево човека.” 6 Но, кад га првосвештеници и њихови службеници видеше, повикаше говорећи: „Распни, распни!” Рече им Пилат: „Узмите га ви и распните; ја не налазим на њему кривице.” 7 Одговорише му Јудејци: „Ми имамо закон и, по том закону, он мора да умре зато што се сам прогласио за Сина Божјег.” 8 А кад Пилат чу ову реч, побоја се још више. 9 И уђе опет у судницу, те рече Исусу: „Одакле си?” Но Исус му не даде одговора. 10 Тада му Пилат рече: „Са мном не говориш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим и да имам власт да те распнем?” 11 Исус одговори: „Не би ти имао никакве власти нада мном да ти није дано одозго; зато је већи грех на ономе који ме је предао теби.” 12 Од тада је Пилат настојао да га ослободи. Но Јудејци викаху говорећи: „Ако ослободиш овога, ниси царев пријатељ; ко год се сам издаје за цара, противи се цару.” 13 А кад Пилат чу ове речи, изведе Исуса и седе на судијску столицу, на месту које се зове литостротос, а јеврејски гавата. 14 А беше дан уочи Пасхе, око шестога часа; и рече Јудејцима: „Ево вашега цара!” 15 Но они викаху: „Узми, узми, распни га!” Рече им Пилат: „Да распнем вашега цара?” Првосвештеници одговорише: „Ми немамо цара осим ћесара.” 16 Тада им га предаде да га распну. 17 Тада преузеше Исуса; а он, носећи свој крст, изађе на место звано Лубања, јеврејски Голгота, 18 где га разапеше, и с њим другу двојицу, с једне и друге стране, а Исуса у средини. 19 А Пилат написа и натпис и постави га на крст; беше, наиме, написано: „Исус Назарећанин, цар јудејски.” 20 Овај натпис прочиташе многи Јудејци јер је близу града било место где је Исус разапет; а било је написано јеврејски, латински и грчки. 21 Тада јудејски првосвештеници рекоше Пилату: „Немој писати ‘цар јудејски’, него да је он рекао: ‘Ја сам цар јудејски.’” 22 Пилат одговори: „Што сам написао – написао сам.” 23 А војници, кад разапеше Исуса, узеше његове хаљине и начинише четири дела, сваком војнику по део, и доњу хаљину. А доња хаљина није била шивена, него сва изаткана одозго до доле. 24 Тада рекоше међу собом: „Да је не цепамо, него да бацимо коцку за њу коме ће припасти”; да се испуни Писмо [које каже]: „Разделише моје хаљине међу собом и бацише коцку за моје одело.” Војници то учинише. 25 А код Исусова крста стајаху његова мајка и сестра његове мајке Марија Клеопина и Марија Магдалена. 26 А Исус, видевши мајку и крај ње ученика кога је љубио, рече мајци: „Жено, ето ти сина!” 27 Затим рече ученику: „Ето ти мајке!” И од онога часа узе је ученик к себи. 28 После тога Исус, знајући да је већ све свршено, да би се Писмо сасвим испунило, рече: „Жедан сам.” 29 Један суд пун оцта стајаше ту; тада сунђер пун оцта натакоше на исопову стабљику и принеше његовим устима. 30 Но Исус, кад прими оцат, рече: „Свршено је”, и приклони главу, те предаде дух. 31 Јудејци пак, како је био петак, да тела не би у суботу остала на крсту – јер је она субота била велики дан – замолише Пилата да им се пребију голени, па да их скину. 32 Тако дођоше војници и пребише голени првоме и другоме, распетом с њим; 33 а кад дођоше до Исуса и видеше да је већ умро, не пребише му голени, 34 него му један од војника прободе копљем ребра, и одмах потекоше крв и вода. 35 И очевидац је то посведочио, те је истинито његово сведочанство, и он зна да истину говори – да и ви верујете. 36 Све се ово, наиме, догодило да се испуни Писмо: „Његова кост се неће преломити.” 37 И још, друго Писмо каже: „Гледаће онога кога су проболи.” 38 После тога Јосиф из Ариматеје, који је био Исусов ученик, али тајни – због страха од Јудејаца – замоли Пилата да узме Исусово тело; и допусти Пилат. Тако дође и узе његово тело. 39 А дође и Никодим, који му је први пут дошао ноћу, те донесе око сто литара помешане смирне и алоје. 40 Тада узеше Исусово тело и обавише га платном с мирисима – како Јудејци обично сахрањују. 41 А код места где је био разапет био је један врт, и у врту нов гроб у ком још нико није био сахрањен. 42 Пошто је овај гроб био близу, због јудејског петка, сахранише ту Исуса. Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза
|