Јован 12

1 На шест дана пре Пасхе дође Исус у Витанију, где је био Лазар, кога је Исус васкрсао из мртвих.   2 Онде му приредише вечеру, и Марта је служила, а Лазар је био један од оних који су с њим лежали за трпезом.   3 Тада Марија узе литру правог, скупоценог нардова мира, помаза Исусове ноге, те му отре ноге својом косом; и кућа се напуни мирисом од мира.   4 А Јуда Искариотски, један од његових ученика, који је намеравао да га изда, рече:   5 „Зашто се ово миро није продало за три стотине динара и то дало сиромасима?”   6 Али ово рече не зато што се бринуо за сиромахе, него што је био лопов, код њега је била благајна, те је узимао што се у њу стављало.   7 Но Исус рече: „Пусти је, нека сачува то за дан мога погреба.   8 Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.”   9 Тако дознаше многи Јудејци да је онде, па дођоше не само ради Исуса него и да виде Лазара, кога је васкрсао из мртвих.   10 Првосвештеници пак одлучише да убију и Лазара,   11 јер су многи Јудејци одлазили због њега и веровали у Исуса.   12 Сутрадан многи народ, који је дошао на празник, чувши да Исус долази у Јерусалим,   13 узе гране од палми, па му изађе у сусрет и викаше: „Осана, нека је благословен који долази у име Господње, и то – цар Израиљев.”   14 А Исус нађе магаре, те седе на њега, као што је написано:   15 „Не бој се, кћери Сиона; ево иде твој цар седећи на магарету.”   16 Ово његови ученици прво нису разумели, али кад се Исус прославио, тада се сетише да је то било написано за њега и да су му то учинили.   17 А народ који је био уз њега сведочио је да је он позвао Лазара из гроба и васкрсао из мртвих.   18 Због тога му је народ и изашао у сусрет јер су чули да је он учинио то чудо.   19 Фарисеји пак рекоше међу собом: „Видите да ништа не можете; ето, свет оде за њим.”   20 А међу онима што су ишли горе да се помоле Богу о празнику беху и неки Грци.   21 Они приђоше Филипу, који је био из Витсаиде галилејске, те га мољаху говорећи: „Господине, желимо да видимо Исуса.”   22 Филип оде и рече Андреју; затим Андреј и Филип одоше и рекоше Исусу.   23 А Исус им одговори: „Дошао је час да се прослави Син човечји.   24 Заиста, заиста, кажем вам: ако пшенично зрно не падне у земљу и не умре, остаје само; а ако умре, доноси много рода.   25 Ко воли свој живот, изгубиће га, а ко мрзи свој живот на овом свету – сачуваће га за вечни живот.   26 Ако ко мени служи, нека иде за мном, и где сам ја, онде ће бити и мој служитељ; ако ко мени служи, њега ће поштовати Отац.   27 Моја душа је сад узнемирена, и шта да кажем? Оче, избави ме од овога часа; не, због овога сам дошао до овога часа.   28 Оче, прослави своје име.” Тада дође глас с неба: „Прославио сам и опет ћу прославити.”   29 А народ, који је стајао и чуо, рече: „Гром је загрмео”; други рекоше: „Анђео му је говорио.”   30 Исус одговори и рече: „Овај глас није се чуо ради мене, него ради вас.   31 Сад је суд овоме свету. Сад ће владар овога света бити избачен напоље;   32 а ја ћу, кад будем подигнут са земље, привући све к себи.”   33 Ово је пак рекао да покаже каквом ће смрћу умрети.   34 Тада му народ одговори: „Ми смо чули из Закона да Христос остаје довека; како ти кажеш да треба подићи Сина човечјег? Ко је тај Син човечји?”   35 На то им Исус рече: „Још мало времена је светлост међу вама. Ходајте док имате светлости да вас мрак не обузме; ко иде по мраку, не зна куд иде.   36 Док имате светлости, верујте у светлост, да будете синови светлости.” Исус то рече, па оде и сакри се од њих.   37 Иако је толика чуда учинио пред њима, нису веровали у њега,   38 да се испуни реч пророка Исаије, који је изрекао: „Господе, ко је поверовао нашој проповеди? И коме се откри рука Господња?”   39 Зато нису могли да верују што је још Исаија рекао:   40 „Заслепио им је очи и окаменио је њихова срца да не виде очима и не разумеју срцем, и не обрате се – и не излечим их.”   41 Ово рече Исаија зато што је видео његову славу и говорио о њему.   42 Ипак су многи од старешина поверовали у њега, али због фарисеја нису јавно исповедали да их не би искључили из синагоге;   43 јер су више волели људску славу неголи славу Божју.   44 А Исус узвикну и рече: „Ко верује у мене, не верује у мене, него у онога који ме је послао,   45 и ко гледа мене, гледа онога који ме је послао.   46 Ја сам дошао на свет као светлост, да ниједан који верује у мене не остане у мраку.   47 И ако ко чује моје речи и не сачува их, нећу му ја судити; јер нисам дошао да судим свету, него да спасем свет.   48 Ко мене одбацује и не прима моје речи, има свога судију; реч коју сам изговорио, она ће му судити у последњи дан.   49 Јер ја нисам говорио сам од себе, него Отац који ме је послао, он ми је дао налог шта да кажем и шта да говорим.   50 И знам да је његова заповест живот вечни. Што, дакле, ја говорим, говорим онако како ми је говорио Отац.”  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза