Јован 11

1 Беше пак један болесник Лазар из Витаније, из села Марије и њене сестре Марте.   2 А Марија, чији брат беше болестан, била је она која је помазала Господа миром и убрисала његове ноге својом косом.   3 И сестре му поручише: „Господе, види, болестан је онај кога ти волиш.”   4 А кад Исус чу, рече: „Ова болест није на смрт, него на славу Божју, да се њом прослави Син Божји.”   5 А Исус је волео Марту, и њену сестру, и Лазара.   6 Па кад чу да је он болестан, оста тада још два дана у месту где је био.   7 После тога рече ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју.”   8 Рекоше му ученици: „Рави, сад су Јудејци тражили да те убију камењем, и опет идеш онамо?”   9 Одговори Исус: „Зар нема дан дванаест часова? Ако неко иде по дану, не спотиче се јер гледа светлост овога света;   10 а ако ко иде по ноћи, спотиче се зато што у њему нема светлости.”   11 Ово рече и после тога им продужи: „Наш пријатељ Лазар је заспао; него, идем да га пробудим.”   12 Тада му рекоше ученици: „Господе, ако је заспао, оздравиће.”   13 Но Исус је говорио о његовој смрти, а они помислише да говори о починку сна.   14 Тада им Исус рече отворено: „Лазар је умро,   15 и радујем се због вас што нисам био онде – да поверујете. Него, хајдемо до њега.”   16 На то Тома, звани Близанац, рече осталим ученицима: „Хајдемо и ми да помремо с њим.”   17 Исус пак дође и нађе га како је већ четири дана у гробу.   18 А Витанија је била близу Јерусалима, око петнаест стадија далеко.   19 И многи Јудејци беху дошли Марти и Марији да их теше за [њиховим] братом.   20 Чим је Марта чула да Исус долази, изађе му у сусрет; а Марија је седела код куће.   21 Тада Марта рече Исусу: „Господе, да си био овде, не би умро мој брат.   22 И сад знам да ће ти Бог дати ако ма шта замолиш од Бога.”   23 Рече јој Исус: „Васкрснуће твој брат.”   24 Марта му рече: „Знам да ће васкрснути приликом васкрсења у последњи дан.”   25 Рече јој Исус: „Ја сам васкрсење и живот! Ко верује у мене, живеће ако и умре.   26 И сваки који живи и верује у мене, неће умрети довека. Верујеш ли то?”   27 Рече му: „Да, Господе; ја сам уверена да си ти Христос, Син Божји, који треба да дође на свет.”   28 Рекавши то, она оде и позва Марију, своју сестру, па јој рече тајно: „Учитељ је ту и зове те.”   29 А кад она то чу, уста брзо и оде к њему;   30 Исус, наиме, још не беше дошао у село, него је још био на оном месту где га је срела Марта.   31 Јудејци пак који су били с њом у кући и тешили је, видевши да је Марија брзо устала и изашла, пођоше за њом мислећи да она иде на гроб да тамо плаче.   32 А кад Марија дође на место где је био Исус, видевши га, паде пред његове ноге говорећи му: „Господе, да си био овде, не би умро мој брат.”   33 Кад је Исус видео како она плаче и како плачу Јудејци који су дошли с њом, узбуди се јако у души, узруја се   34 и рече: „Где сте га ставили?” Рекоше му: „Господе, дођи и види!”   35 Исусу ударише сузе.   36 Тада рекоше Јудејци: „Гле, како га је волео!”   37 А неки од њих рекоше: „Зар није могао овај који је отворио очи слепоме да учини да и овај не умре?”   38 На то се Исус опет јако узбуди у себи и дође на гроб, а то беше пећина и камен је био наваљен на њу.   39 Исус рече: „Подигните камен.” Рече му Марта, покојникова сестра: „Господе, већ заудара јер је четврти дан у гробу.”   40 Рече јој Исус: „Зар ти не рекох да ћеш видети славу Божју – ако поверујеш.”   41 Тада подигоше камен. А Исус подиже очи горе и рече: „Оче, хвала ти што си ме услишио.   42 Ја сам знао да ме увек слушаш; али ово рекох због народа који овде стоји, да поверују да си ме ти послао.”   43 Рекавши то, повика веома гласно: „Лазаре, изађи напоље!”   44 Изађе мртвац обавијен завојима по рукама и ногама, а лице му је било повезано убрусом. Рече им Исус: „Развијте га и пустите га да иде.”   45 Тако многи од Јудејца који су дошли Марији и видели шта је учинио повероваше у њега;   46 а неки од њих одоше фарисејима и рекоше им шта је Исус учинио.   47 Тада првосвештеници и фарисеји сазваше Синедрион и говораху: „Шта ћемо чинити, јер овај човек чини многе чудне знаке?   48 Ако га тако оставимо, сви ће веровати у њега, па ће доћи Римљани и узеће нам свето место и народ.”   49 А један од њих, Кајафа, који је био првосвештеник оне године, рече им: „Ви не знате ништа,   50 и не помишљате да је за вас боље да један човек умре за народ, а не да сав народ пропадне.”   51 А ово није рекао сам од себе, него је као првосвештеник оне године прорекао да ће Исус умрети за народ,   52 и не само за народ, него и да скупи уједно расејану децу Божју.   53 Тако се после онога дана договорише да га убију.   54 Стога, Исус није више јавно ишао међу Јудејцима, него оде оданде у крај близу пустиње, у град по имену Ефрем, и онде је боравио са ученицима.   55 А беше близу јудејска Пасха, па многи из унутрашњости одоше горе у Јерусалим пре Пасхе да се очисте.   56 Тражили су Исуса и, стојећи у храму, говораху међу собом: „Шта ви мислите? Зар неће доћи на празник?”   57 А првосвештеници и фарисеји беху издали наредбу да ако ко сазна где је, нека јави да га ухвате.  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза