Јеврејима 11

1 А вера је тврдо поуздање у оно чему се надамо, осведочење о стварима које не видимо.   2 Јер у њој су преци добили добро сведочанство.   3 Вером схватамо да је свет створен Божјом речју, и то тако да је видљиво постало од невидљивог.   4 Вером Авељ принесе Богу бољу жртву него Каин, захваљујући њој доби сведочанство да је праведан, пошто је Бог сведочио за његове дарове, и њом он још увек говори иако је умро.   5 Вером Енох би пренет да не види смрти, и више се не нађе, јер га Бог премести. Јер пре но што је пренет, би посведочен да је угодно Богу.   6 А без вере не може му се угодити; јер ко прилази Богу, мора веровати да има Бога и да он узвраћа наградом онима који га траже.   7 Вером Ноје би обавештен о ономе што се још није видело, па обузет страхопоштовањем начини ковчег за спасење свога дома; њом он осуди свет и поста наследник праведности која се слаже с вером.   8 Вером Авраам послуша кад би позван да изађе на место које је имао да прими у наследство, и изађе не знајући куда иде.   9 Вером се насели у обећаној земљи као у туђој земљи и настани се у шаторима са Исаком и Јаковом, сунаследницима истог обећања,   10 јер је очекивао град који има чврсте темеље, чији је градитељ и творац Бог.   11 Вером и сама Сара доби силу да ствара потомство, и преко времена своје старости, зато што је сматрала верним онога који јој је обећао.   12 Зато се и родише од једнога, и то готово мртвога, по мноштву „као звезде небеске и као неизбројиви песак на морској обали”.   13 Сходно вери, помреше сви ови не примивши обећања, него их само издалека видеше и поздравише, и признаше да су странци и дошљаци на земљи.   14 Јер који тако шта говоре, показују да траже отаџбину.   15 И да су притом мислили на ону из које су изашли, имали су времена да се врате;   16 али сад чезну за бољом, то јест, небеском отаџбином. Зато се Бог не стиди њих, нити се стиди да се назива њиховим Богом, јер им је припремио град.   17 Вером је Авраам принео Исака кад је био кушан, и јединца је приносио он који је примио обећања,   18 коме је речено: „По Исаку назваће ти се потомство.”   19 Помислио је да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га је и добио као слику.   20 Вером је Исак благословио Јакова и Исава и у погледу будућих ствари.   21 Вером је Јаков умирући благословио сваког Јосифовог сина. „И поклони се дубоко преко врха своје палице.”   22 Вером Јосиф на самрти спомену излазак синова Израиљевих и заповеди за кости своје.   23 Вером су Мојсија, кад се родио, његови родитељи крили три месеца зато што су видели да је дете лепо, а нису се побојали краљеве наредбе.   24 Вером Мојсије, кад је одрастао, одби да се назива сином фараонове кћери   25 и хтео је радије да страда заједно с народом Божјим него да има краткотрајно уживање греха,   26 јер је Христову поругу сматрао већим богатством од блага египатског; имао је, наиме, у виду узвраћање наградом.   27 Вером остави Египат не уплашивши се краљеве јарости; јер се чврсто држао Невидљивога, као да га гледа.   28 Вером је прославио Пасху и извршио кропљење крвљу да их не дотакне онај који је убијао првенце.   29 Вером пређоше Црвено море као по сувој земљи, а кад Египћани то покушаше, подавише се.   30 Вером падоше јерихонски зидови кад се седам дана обилазило око њих.   31 Вером Рава блудница не погибе с непокорнима, јер прими уходе с миром.   32 И шта још да кажем? Не би ми, наиме, достојало времена кад би стао причати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду и Самуилу и пророцима,   33 који вером победише царства, извршише праведност, постигоше обећања, затворише уста лавовима,   34 угасише силу огњену, избегоше оштрицу мача, од слабости се окрепише, у боју ојачаше, туђинске војске нагнаше у бекство.   35 Жене примише своје мртве васкрсењем. Други су били ударени на муке и не присташе на избављење да би добили боље васкрсењем.   36 Други доживеше ругања и батине, а уз то окове и тамницу,   37 били су камењем побијени, престругани, искушењима подвргнути, помреше од мача, потуцаху се у овчијим кожусима, у козијим кожама, у оскудици, у невољи, у злопаћењу, они,   38 којих свет не беше достојан, лутаху по пустињама, и горама, и пећинама, и јамама земаљским.   39 И сви ови, иако су посведочени за своју веру, не примише обећање,   40 пошто је Бог за нас предвидео нешто боље, да они не дођу до савршенства без нас.  

Претходно · Следеће · Почетна страна · Веза